Opis

Породица Босиљчић је стара српска породица која је била насељена у околини Невесиња у Херцеговини. Почетком 19. века део породице Босиљчић, отац са синовима Аврамом и Јоксимом, сели се у Горјане, село код Ужица.
На имању на којем су се доселили, око 1820. године, почињу са производњом ракије. Својим поштеним радом и трудом, породица Босиљчић стиче велики углед у српском друштву, били су истакнути у пољопривреди, уметности, грађевини, хуманитарном раду, политици. Дружили су се са утицајним људима у држави и ван њених граница.
Мукотрпним радом су стварали и ширили свој иметак, на којем су садили шљиве, јабуке, крушке, грожђе од којих су производили најфинију ракију и вино, пратећи технолошку модернизацију тог времена. Своју дугу традицију производње ракије су преносили са колена на колено.
За време Другог светског рата, 1943. године, у години када је шљива добро родила, сви тадашњи капацитети дестилерије Босиљчић били су попуњени. Немачка војска по тадашњем налогу својих претпостављених долази у дестилерију Босиљчић и спаљује куће, сву прозводњу и резерве ракије које су до тада биле на старењу. Kао разлог наведено је да је породица Босиљчич четничка породица која је генерацијама била за краља и отаџбину. Сходно политичком уверењу „за краља и отаџбину“, 1946. године, комунисти проглашавају породицу Босиљчић народним непријатељима и без икаквог доказа и суђења одузимају целокупну имовину на којој су били засади воћа од којих се производила врхунска ракија.
Остављена на згаришту својих кућа, без ичега, породица Босиљчић изнова деценијама креће да ствара и обнавља своје преостало имање и породични бренд. Својим истакнутим залагањем у области пољопривреде, уметности и грађевине у оквиру своје земље и ван њених граница, породично име Босиљчић поново постаје препознатљиво.
Захваљујући Радомиру Босиљчићу на имању које није одузето 1946. године, а на којем су се наши преци доселили почетком 19. века, 2000-те године почиње изградња породичног замка као спомен здање традицији и нашим прецима и изградња дестилерије Босиљчић по најмодернијим технолошким стандардима. Исте године куповином околних парцела креће садња стабала 3 сорте шљиве (чачанке родне, пожегаче и стенлеј) којих данас има око 6.000.

Вишедеценијским трудом својих наследника 2004. године породица Босиљчић бива рехабилитована, а 2018. године почиње делимично враћање одузете имовине, на којој ће се обновити засади воћа које се користило за производњу ракије. Сходно томе, план дестилерије Босиљчић је да у наредним годинама на својим парцелама посади више од 10.000 стабала шљиве, од којих се производи најфинија породична ракија од шљиве – Екселенција.

„Здрав си, од Бога ти здравље“ – тако су наши преци наздрављали животу, здрављу и љубави.